Sve je moguće, samo ako se veruje. Potrebno je da prođe izvesno vreme, kako bi ljudsko biće stasalo, um sazreo, telo odraslo, a dete u biću i duhu ostalo.

Zemaljska kugla i ovaj šareni svet je oduvek bio, ostao i postao globalno selo; dohvatljivo, opipljivo, sveobuhvatno, inspirativno, jednostavno, slično, isto, tradicionalno, kulturno, dragoceno, uzvišeno, neprocenjivo, voljeno…

Sećam se, kada sam bio mali, pitali su me mnogi: „Šta želiš da budeš kad porasteš?“ Odgovori su bili razni: „Pilot, zavodinik, srećan, zdrav… i bogat čovek“. Ne znavši da sam sve to već tada bio, uz drage, moje ljude, porodicu, familiju, prijatelje, simpatije… Oko mene je oduvek bilo toliko usijanih genijalaca, intelektualaca, čudotvoraca, humorista, velikana, boema, koji žive sa mnom i kojih više nema… svi oni prošetaju kroz misli, s vremena na vreme.

Moju dušu, telo i duh izgradila su sva usađena kolena i koreni, moji preci, moja loza, uzvišeno drvo života, rodbina i porodica, uz koju sam udisao, izdisao, kao ličnost se gradio, sadio, oblikovao, kalemio, plakao, smejao… Sam birao sam svoj put, ali, postoji mnogo ljudi, koji su uticali na izgradnju moje ličnosti, za koje ću živeti, verovati, nadati se, za koje ću se moliti.

Izvor, energija, smisao, volja, sreća, nesreća, bes, stres, ljubav, panika, navika, pouka, poruka, politika, odluka, mašta, igra, noć, jutro, dan, java, san, osmeh, suza… toliko grana na tom drvoredu poezije, kao inspiracija za nastanak i krunisanje tekstova. To je moja sloboda, moć, bogatstvo, siromaštvo, polet, čarobnost, magičnost, dragocenost, beskrajnost… to sam ja, ta crvena reka teče mojim venama. Ovde su satkana životna dela i priče, moje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Sve ono što sam živeo, odživeo, proživeo, čuo, osetio, video… i ono što ću tek doživeti, u šta ću verovati i za šta će mi srce jače i duže kucati.

Živeo večni plamen dobrote u ljudima!